28 April, 2010

Protest Stop nasilju nad životinjama, 25. april 2010.

Hvala svima koji su došli na protest i svima koji su učestvovali u organizaciji – Miji Koja i Ivani Mihajlović, redarima, volonterima, zatim donarkama, javnim ličnostima…
Najvredniji deo je dolazak Gradonačelnika, ali i njegovo učešće u Protestu od početka do kraja! Nije nam poznato da je u bilo kom gradu njegov prvi čovek bio učesnik protesta kao običan građanin! Osim toga, njegovo prisustvo šalje veoma snažnu poruku čitavom svetu, ali i našoj javnosti! Bravo za Đilasa!














26 April, 2010

Taksa na kućne ljubimce odlaže se do kompletiranja baze podataka

Sekretarijat za komunalne i stambene poslove saopštio je da se odlaže naplata takse na kućne ljubimce do ažuriranja jedinstvene baze podataka na nivou republike. Naknada će se određivati na osnovu preciznih podataka o vrsti i poreklu životinje (da li je udomljena, to jest da li je sterilisana ili ne), a Sekretarijat za komunalne i stambene poslove namerava da kroz bazu podataka dobije potpunu sliku o ljubimcima na teritoriji Beograda.
 
U skladu sa strategijom grada u oblasti brige o životinjama koja podrazumeva i uklanjanje sa ulica životinja opasnih po slobodno kretanje građana, sekretarijat najozbiljnije pristupa toj oblasti i sprema primenu takse tek kada se bude raspolagalo preciznim podacima o ljubimcima. Namera je da se od plaćanja takse oslobode svi koji se bave zbrinjavanjem životinja, ali i oni građani koji su sterilisali svoje ljubimce.
 
Strategija grada Beograda jeste u skladu sa najsavremenijim standardima u oblasti brige o životinjama zemalja Evropske unije. U dogovoru sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, u pripremi je formiranje specijalnog odeljenja policije za zaštitu životinja od zlostavljanja (animal police). Iz sredstava grada biće izdvojen novac za kupovinu jednog specijalizovanog vozila, kao i za obuku u inostranstvu dva pripadnika policije koji će biti deo tog odeljenja. Ono će 24 sata dnevno biti zaduženo za sprečavanje nasilja nad životinjama u glavnom gradu.
 

Gradonačelnik Dragan Đilas podržao skup „Stop nasilju nad životinjama”

Protestni skup „Stop nasilju nad životinjama”, koji su organizovala udruženja za zaštitu životinja, održan je danas ispred Starog dvora. Protestu su se pridružili gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović i pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin. Skup su organizovali Društvo za zaštitu životinja, Udruženje „Evropska inicijativa 17” i Udruženje za zaštitu životinja i građanske svesti „Feniks”.

Kako su naveli organizatori, protest je organizovan zbog terora nad životinjama i učestalog ubijanja uličnih životinja, ponekad čak i vlasničkih, što je kulminiralo u slučaju keruše Mile, kojoj su amputirane sve četiri šape.

– Plan gradske vlasti jeste da u narednih godinu i po dana izgradi tri azila za napuštene životinje. Azil u Rakovici je otvoren već nekoliko meseci, a ubuduće će ovakvih objekata biti u Mladenovcu i na Paliluli. Takođe, grad je pokrenuo akciju sa Veterinarskim fakultetom za sterilizaciju i kastraciju životinja, a u saradnji sa MUP-om biće obezbeđeno specijalno vozilo za dva člana „animal police” čiji će se obuka finansirati u inostranstvu – izjavio je Predrag Petrović.

Na današnjem protestu snažno je podržana namera da se formira policija za životinje, a predloženo je i uvođenje SOS telefona za prijavljivanje zlostavljanja životinja koji bi bio u funkciji 24 sata. Udruženja su pozdravila gradske vlasti zbog pozitivne reakcije na njihovo pismo povodom uvođenja taksi na ljubimce, u kojem su ukazali na problem evidencije životinja, zbog čega će se uvođenje taksi odložiti do potpunog sređivanja evidencije.

Svrha takse za kućne ljubimce jeste, pre svega, da se pospeši udomljavanje pasa i neće je plaćati oni građani koji udome životinje iz nekog azila, a onima koji plate taksu sledeće godine ćemo izdavati vaučere na osnovu kojih će besplatno moći da sterilišu svoje ljubimce, rekao je Predrag Petrović.

Pred nekoliko stotina ljudi na skupu su govorili predsednica Udruženja „EI 17” Danica Drobac, predsednica Udruženja „Feniks” Milica Ranković, kao i aktivisti, veterinari, psiholozi, glumci i pevači.

Izvor: Beoinfo vesti

24 April, 2010

Saopštenje za javnost povodom Protesta Stop nasilju nad životinjama 25.04.2010. godine, u Beogradu ispred Starog dvora u 12,00 časova

Udruženje Evropska inicijativa 17, staratelj uličnih beogradskih pasa i Udruženje za zaštitu životinja i građanske svesti Feniks organizuju protestni skup Stop nasilju nad životinjama zbog nasilja prema životinjama i učestalog ubijanja uličnih životinja, ponekad čak i vlasničkih, čija je kulminacija slučaj nedužne keruše Mile. Odavno su beogradske ulice za desetine pasa i mačaka postale njihovo groblje jer ih svaki dan ubijaju i muče pojedinci na najsurovije načine: trovanjem, klanjem, premlaćivanjem do smrti, davljenjem, spaljivanjem živih, vatrenim oružjem... sve do najizopačenijeg slučaja kerušice Mile, ovi svakodnevni zločini odvijali su se iza senke javnosti jer mediji nisu pokazivali potrebno interesovanje. Jedini svedoci tih strahota bili smo samo mi koji smo odlučili svoj život da podelimo sa njima i makar tako damo smisao pojmu „biti čovek”, posebno danas, u ovim teškim vremenima!

U „tišini“ i prividu normalnosti, takvi pojedinci – „obični“ ljudi koji žive među nama i našom decom, možda se baš njima svako jutro javljamo ili sa takvim ulazimo u lift, čine godinama takva zverstva koja se odlikuju srednjovekovnom brutalnošću koja nije primerena savremenom dobu. To čine jer imaju potrebu da ubijaju i muče, ali i slobodu jer u ovom društvo agresija prema životinjama se toleriše. Slika da takav pojedinac na autobuskoj stanici maltretira psa u prisustvo mnoštva ljudi je „uobičajena“ razglednica iz Beograda 2010. godine. Niko nema refleks da pozove policiju, iako je KZ RS još 2006. takvo ponašanje kvalifikovao kao krivično delo?! Policija, sve do slučaja Mile uglavnom je reagovala podsmehom što je deranžirana za takve „stvari“ ili je upućivala na društva za zaštitu?! Zakoni se usvajaju lako, dizanjem ruke, ali svest se menja teško i presporo... Milinom stradanju je doprinela hajke na pse u pojedinim medijima i njihovo često opravdavanje zločina navodnom ugroženošću, inertnost policije i tolerisanje nasilja nad životinjama u društvu. Slučaj Mile treba da bude prekretnica u tretiranju zločina nad životinjama, kako od strane policije, tako i od strane medija, ali je i dosad najozbiljnije upozorenje celokupnom društvu o stanju nacije u Srbiji, te se iskreno nadamo da njeno stradanje neće biti, u tom smislu, uzaludno?

Snažno podržavamo nameru da se osnuje policija za životinje, predlažemo uvođenje SOS telefona 0 – 24 za prijavljivanje zlostavljanja, pozivamo sve relevantne činioce da samo primenjuju postojeće zakone koji štite životinje, a građane da budu lojalni i da da takve slučajeve prijavljuju jer jedino tako možemo postati civilizovana evropska zemlja.

Podsećamo da su EI 17 i Feniks još 8. aprila inicijalno najavili protest po saznanju da je Grad uveo od 1. januara 2010. komunalne takse na kućne ljubimce i plaćanje „ležarine“ od 1. marta po danu za vlasničke pse. Nakon toga, ove organizacije uputile su pismo Gradonačelniku, g. Đilasu u kome su ukazale na postojeće stanje u sektoru, između ostalog na problem evidencije pasa i odmah je usledila apsolutno pozitivna reakcija jer je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove upriličio dva sastanka sa EI 17 i Feniksom. Na tim sastancima postignut je zajednički dogovor da se naplata taksi odloži do potpunog sređivanja evidencije pasa. Zbog takvog ishoda razgovora EI 17 i Feniks izražavaju svoje zadovoljstvo visokim stepenom iskazanog razumevanja i saradnje koji je nedvosmisleno pokazao kako sam Gradonačelnik, tako i njegovi najbliži saradnici što prija, ali i uliva veliku nadu u pogledu zajedničkog rešavanja problema.

U tom smislu protest zbog taksi se pretvorio u protest zbog nasilja nad životinjama jer se slučaj kuce Mile poklopio sa pomenutim aktivnostima u sektoru, kao i u vremenu.
Zločin nad kucom Milom tiče se svih nas jer šalje ostatku sveta veoma ružnu sliku o svima nama u Beogradu i u Srbiji zbog čega pozivamo samog Gradonačelnika da se zajedno sa svojim najbližim saradnicima pridruži svima nama na protestu u nedelju i da tako pokažemo da jedna manjina nema pravo da bruka i da devalvira većinu građana i drugih učesnika u društvenom, kulturnom i političkom životu Beograda i Srbije!
Pozivamo takođe sve medije, poslenike kulture, umetnosti i građanskih vrednosti da se solidarišu sa Milom i njenom nesrećom, da nam se pridruže i da svi zajedno pošaljemo svetu poruku da Beograd nije slika osakaćene kuce Mile koja je obišla svet, već humanih i kulturnih ljudi koji ga čine!
 
Evropska inicijativa 17
Danica Drobac 063 8402 643


Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti Feniks
Milica Ranković 064 2537 115 
 
U Beogradu, 23. arila 2010. godine


17 April, 2010

Danas Evropskoj inicijativi 17 prijavljen najnoviji zločin nad nedužnim psom!!!

Primili smo novu prijavu za zlostavljanje i ubistvo psa, imamo i očevica, a prijavljeno je policiji!

Dana 17.04.2010. oko 4:30, nepoznato lice je iz vozila marke Ford Siera - stari model, bele boje reg. tablica BGD *** ***, na mučki nacin uhvatio psa za vrat i bacio ga u kontejner. Pas je bio u vidno lošem stanju i nisam mogao da utvrdim da li je davao znake života ili ne. U tom trenutku je viđen drugi pas na zadnjem sedištu automobila. Posle tog bacanja psa, čovek se uputio duž *** ulice, gde se posle nekoliko stotina metara parkirao. Čoveka sam pratio i uvideo da drugog psa više nije bilo na zadnjem sedištu, ali sam čuo neko tupkanje u gepeku automobila, što mi je govorilo da je pas verovatno stavljen u isti jer definitivno nije mogao da nestane. Pas koji je bačen na sebi ima povrede koje mi govore da nije uginuo sam pa da je bačen u kontejner.

24133_114509561906628_100000427548468_179054_3732039_n

EI 17 ne odustaje od protesta

EI 17 smatra da ne postoji ni jedan jedini razlog za otkazivanje protesta, posebno što još uvek nismo dobili nikakav odgovor od gospodina Gradonačelnika, koga smo u dopisu zamolili da taksu ukine. S druge strane, zločin nad Milom je kulminacija nasilja nad životinjama, koje se nedopustivo dugo odvija uz opštu inertnost svih koji su u poziciji da to suzbiju. U tom smislu, zločin nad Milom vremenski se poklopio sa već započetom borbom protiv nameta na životinje koje volimo, što je možda nesrećna koincidencija jer takva monstruoznost zavređuje najoštriju reakciju svih normalnih i plemenitih ljudi! Setimo se brojnih otrovanih životinja, živih spaljenih, mučenih žicama, sakaćenih, čije stradanje je bilo besciljno s obzirom da nikada adekvatna reakcija na takvu izopačenost nije doživela javnu osudu u ovome društvu. EI 17 zaista veruje da je kucnuo poslednji čas da se reaguje protestnim mitingom zbog nedopustivog nasilja nad životinjama!

Prema tome, EI 17 do daljnjeg ne odustaje od protesta!

16 April, 2010

Belgrade: Monstrous Case Of Animal Cruelty

The case of Mila, a dog that has been found in Belgrade's suburb with her paws cut off and left to bleed to death, is “just a culmination of general atmosphere and attitude this society has towards animals”, said Danica Drobac, a president of Belgrade-based cooperative of Brigitte Bardot Foundation.

The story has gotten a lot of attention in the Serbian media but Drobac said their organization, The European Initiative 17, comes across new cases of animal cruelty every day.

“The media don't report on cases of crimes against animals, the police and the relevant authorities are not interested in that problem. They simply don't do their job. We live in a society where torture, abuse and killings of animals are tolerated!” she said to Provoices.

It is assumed that Mila, a mixed breed dog about one year old, was laying with her paws cut off for days. B92 reports that Miomir Andjelkovic, a veterinarian to whom she was brought, said it was a miracle that she has survived.

The Mayor of Belgrade, Dragan Djilas, has announced that the city will provide funds for prosthetic limbs, which are the only solution for Mila to walk again.

For anyone who cares about animals, Serbia may not be the place to live in. Drobac and other activists of similar organizations seem to be lonely in their struggle for animal rights. Due to a lack of institutional support, many are even financing the rescuing projects from their own pocket.

“I often receive calls in the middle of the night from people who find abandoned puppies left at the street in carton boxes!” she told to Provoices.

Serbia has adopted Criminal Law which treats animal cruelty as felony in 2006. But, having in mind the number of monstrous cases of animals abuse, the way from adapting to implementing the law seems to be far too long.

“I am going to address an open letter to Serbian President, Boris Tadic, and Minister of Interior, Ivica Dacic, asking them - are we going towards the membership in the European Union with cases of killed puppies, jackals and eagles hanged on the tree, and the dog with all four paws cut off? Everyone talks of Europe, but Europe is also about the system of values we should adapt first!”, said Drobac.

Unlike the puppies that were killed and hanged up the tree in March in the city of Nis, Mila has managed to survive. The medical prothesis she needs are not produced in Serbia so she is waiting for help from abroad. According to B92, until a new home and a solution for her condition has been found, Mila will stay at the veterinary surgery.

Allvoices

15 April, 2010

14 April, 2010

Monstrum psu odsekao sve četiri noge!

Juče je na Medaku pronađen pas kome su sve četiri noge odsečene iznad gležnjeva!!! Trenutno je kod veterinara, koji je utvrdio da je ovo monstruozno i normalnom čoveku nepojmljivo delo definitivno uradio čovek, a kako mučenica ima ogromnu volju da preživi, odlučeno je da se pokuša sa ugradnjom proteza!

Ovo nije izolovan slučaj, setimo se samo obešenih štenaca, šakala i orla. Mnogima je manje poznat slučaj ptičarke koja je pre par dana pronađena u Resniku sa dva metka u kičmi i koja ne može da stoji i nekontrolisano mokri. Najstrašnije mučenje životinja postaje uobičajena pojava u Srbiji, a ne vidimo da se iko od nadležnih preterano uzbuđuje oko toga!!! Da li će neko konačno stati na put nasilju nad životinjama?

Prenosimo izveštaj naše članice i očevica Sandre Spoja, a povodom ovog zločina EI17 će se oglasiti saopštenjem.


U utorak, 13. aprila, na Medakoviću 2 u ulici Radovana Simića Cige nađen je pas, nežna i plaha ženka starosti oko godinu dana, kojoj je još neidentifikovani monstrum u ljudskom obliku, očigledno opasan psihopata, odsekao sve četiri noge. Tako zverski osakaćeno kuče puzaloje na patrljcima koji su mu preostali ne bi li se domoglo neke mrvice hrane i kapi vode, bez glasa, usamljeno u svojoj muci. Da bismo je tako istraumiranu i prestravljenu odveli uopšte kod veterinara, morali smo da pozovemo Dejana Serbiandogwhisperer-a i da je izvučemo pošto se sakrila ispod kola. Interesantno je da, iako u bolovima, gladna i dehidrirana, i pored svih svojih trauma i pošto smo morali da je izvlačimo iz skrovišta, ova kujica koju smo zbog njene dobre naravi nazvali MILA, nije pokazala ni trun agresivnosti. Zapitajmo se ko to zivi među nama, a ko je u stanju da počini takvo zverstvo i da li možemo ostati nemi, kada je jasno da se takve psihopate ne bi libile da naude ni nama ljudima, i da li stvarno treba da zatvaramo oči i čekamo da nasrnu i na nas.  
MILA je odvedena u veterinarsku stanicu kod veterinara Momira Ranđelovica na Bežanijsku kosu gde joj je pružena pomoć i tu je smeštena radi oporavka, a za dalje se planira ugradnja proteza, jer je ona u relativno dobrom stanju i pokazuje veliku želju da preživi, a za kasnije se nadamo i da će se naći neko raspoložen da je usvoji. Ostaje sad na ljudima dobre volje da ne ostani gluvi na ovu pricu o MILI i da isprate njenu sudbinu.




10 April, 2010

Taksa za kućne ljubimce stiže na uplatnicama „Infostana“

Dokaz da su udomili pse ili mačke, Beograđani će dobijati u azilima, i to će biti dokument koji će ih osloboditi od plaćanja komunalne takse za držanje kućnih ljubimaca. Gradske vlasti računaju na svest građana da će, ukoliko to nisu učinili, svoje ljubimce uredno registrovati, kao što je to već uradilo oko 88.000 Beograđana.

Prema novom članu već postojeće Odluke, komunalnu taksu za držanje kućnih ljubimaca neće plaćati oni koji su udomili jednog ili više pasa i mačaka lutalica.

- Svi koji budu udomili nekog psa, dobiće potvrdu o tome, bez obzira da li se radi o privatnim ili azilima u vlasništvu Grada. Taksu neće plaćati ni oni koji se o napuštenim životinjama brinu u privatnim azilima – kaže za „Blic“ Predrag Petrović, sekretar za komunalne i stambene poslove.

Ovu taksu neće plaćati ni vojne ustanove, policija kao i slepa i slabovida lica za pse vodiče.

Sa druge strane, taksa neće zaobići uzgajivačnice pasa, jer je u pitanju komercijalna delatnost (uzgoj životinja radi prodaje).

Izvesno je da će taksu plaćati vlasnici kućnih ljubimaca iz registra Uprave za veterinu, gde postoji popis svih pasa i mačaka u gradu koji su registrovani i čipovani. Njih je, prema tim podacima, oko 88.000.

Gradske vlasti očekuju da će i ostali vlasnici životinja, koje nisu registrovane, to u dogledno vreme učiniti.

- Računam na svest građana jer se ovo ne radi da bi se zaradile pare, nego za pokrivanje troškova koje zbog ovog problema imamo. Novac će se koristiti za igradnju azila koji su nam neophodni, za pokrivanje troškova nabavke hrane, za sterilizaciju napuštenih životinja - kaže Petrović istakavši da su čak 80 odsto pasa lutalica napušteni vlasnički psi.

Prema najavama, naplata ove takse trebalo bi da počne sredinom godine, a građanima će uplatnice stizati na kućnu adresu preko „Infostana“.

Gradske vlasti se nadaju da će uz pomoć komunalne policije koja bi do kraja godine trebalo da počne da radi, uspeti da „uđu u trag“ svim životinjama u prestonici koje nisu registrovane.

Izvor: Blic

08 April, 2010

Bez takse na kućne ljubimce

Beograd -- Taksa za držanje kućnih ljubimaca biće dopunjena tako da se ona neće odnositi na one vlasnike koji su ih iz azila ili sa ulice udomili pse ili mačke.

Odluka iz decembra prošle godine da se aktivira komunalna taksa iz 2002. godine za vlasnike životinja biće dopunjena članom kojim će od plaćanja biti izuzeti i oni koji se o njima brinu na ulicama i u privatnim azilima, navodi se u saopštenju informativne službe Skupštine grada.

"Simbolična komunalna taksa za držanje kućnih ljubimaca, u iznosu od 500 dinara godišnje, a koja je deo šire strategije po evropskoj praksi, naplaćivaće se isključivo vlasnicima pasa i mačaka", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će Sekretarijat za komunalne i stambene poslove sredstva od naplate, oko 40 miliona dinara koliko se procenjuje, iskoristiti za realizaciju svih projekata pomoći azilima za pse i strategije rešavanja problema pasa lutalica i njihove sterilizacije.

Sekretarijat je krajem prošle godine preuzeo osnivačka prava nad Veterinarskom stanicom Beograd. "Za pomoć privatnim azilima izdvojili smo 13 miliona dinara, dok je prošle godine taj iznos bio 4,5 miliona. Taj novac namenski je korišćen za kupovinu hrane. Veterinarska stanica će za azile i sprovodjenje strategije dobiti 93 miliona dinara", navodi se u saopštenju.

Planirano je da u ovoj godini budu otvorena dva azila koji će moći da prime više od hiljadu pasa. "Azil koji ćemo da izgradimo na Paliluli imaće i kompletno opremljen hiruški blok za sprovođenje najzahtevnijih zahvata. Da bi bilo jasno koji je obim tog posla, istakao bih podatak da se svakog meseca u Beogradu steriliše više od 300 pasa lutalica", kazao je pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin.

On je dodao da je tokom prošle godine sterilisanio oko 3.500 životinja, kao i podatak da je broj ujeda u prva tri meseca ove godine smanjen za 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvor: B92


Dopuna Odluke o taksi, tj. oslobađanje od iste, čista je magla: sve i da hoće, nemaju mehanizme da to urade. Problem je u evidenciji: najveći deo uličnih se vodi kao vlasnički, dobar deo vlasničkih uopšte nije ni evidentiran, evidencije nisu ažurne, mesecima ne unose se podaci o vakcinisanju, nema evidencije o udomljavanju, nema evidencije o uginulim. Ni za taksu nema uslova jer bi je većinski uputili starateljima uličnih pasa....  Niko normalan u takvom haosu, obaška što je neprihvatljivo, ne bi uvodio taksu jer ne postoje elementarni uslovi ni za šta!

Najava protesta!

Povodom uvođenja gradske komunalne takse na kućne ljubimce, „Evropska inicijativa 17“, udruženje koje je staratelj uličnih pasa Beograda i Udruženje za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti „Feniks“, organizuju PROTEST 25. aprila 2010. u 12,00 časova pod nazivom STOP DISKRIMINACIJI ŽIVOTINJA I NJIHOVIH LJUBITELJA ispred kabineta Dragana Đilasa (Stari dvor) sa ciljem da lično od Gradonačelnika Beograda zatraže da smesta ukine pomenutu sramnu taksu!
 
EI 17 i Feniks pozivaju sve vlasnike životinja, sve staratelje uličnih pasa, veterinare i sve druge ljubitelje životinja da nam se pridruže jer samo tako ćemo pokazati da ne pristajemo da se humanost oporezuje!
 
Pozivamo i sve druge organizacije koje deluju na teritoriji Beograda, jer je reč o gradskoj taksi, da nam se pridruže i na taj način pokažu svoj stav.
Molimo da svi povedu svoju decu i tako pokažemo celokupnoj javnosti da ne pristajemo da budemo građani drugog reda samo zato što volimo životinje i da naša deca, baš zato što odrastaju pored životinja, stasavaju u plemenitije i odgovornije osobe!
 
Kontakt telefoni:
EI 17: Danica 063 8 402 643
Feniks: Milica 064 253 71 15


Grupa na Fejsbuku

07 April, 2010

Doneta Odluka o komunalnoj policiji

O zabrinutosti povodom rada komunalne policije pisali smo ovde. U međuvremenu je doneta Odluka o komunalnoj policiji (22. mart 2010.), kojom je komunalnoj policiji dodeljeno obavljanje određenih poslova, od kojih se na pse na ulicama direktno odnose poslovi kontrole održavanja komunalne zoohigijene, deponovanja komunalnog i drugog otpada, otkrivanja i sprečavanja bespravne gradnje (kućice).

U obavljanju svojih poslova komunalni policajac moći će da izda upozorenje, usmeno naređenje, da proveri identitet lica, izvrši dovođenje, pregleda lice i predmet, privremeno oduzme predmet, koristi video nadzor i upotrebi sredstva prinude (fizičku snagu, službenu palicu i sredstva za vezivanje). Komunalni policajac moći će da izrekne novčanu kaznu na licu mesta, podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, podnese prijavu za učinjeno krivično delo i obavesti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti.


Vise je nego jasno da se dešava upravo ono što nije smelo da se desi, a čega smo se pribojavali: uvodi se strogoća, a ne rešava se niti jedan problem!


Od komunalne policije podilazi nas jeza jer i sa komunalnom inspekcijom svih ovih godina nismo uspevali da izađemo na kraj: pri tom doslovce piše da će komunalna policija vršiti kontrolu održavanje komunalne zoohigijene! ŠTA TO ZNAČI IZ UGLA PASA NA ULICAMA????????????????????

Više puta smo se obraćali nadležnima sa pitanjem kakav će odnos biti prema psima na ulici i posebno prema njihovim kućicama jer do sada komunalnoj inspekciji đubre i nered nisu smetali, ali su uredno kućice pasa tretirali kao „komunalni nered“?

05 April, 2010

Snimak emisije Slušaonica, Radio Studio B, utorak, 6. april u 18h

Emisija Slušaonica, Radio Studio B, utorak, 6. april u 18h
Tema emisije je nedavno uvedena komunalna taksa na kućne ljubimce, govore Vladimir Terzin i  Danica Drobac, predsednik EI17.



04 April, 2010

Stop specizmu!

Emotivni svet životinja sa farme






Earthlings (Zemljani)




01 April, 2010

Neosnovana satanizacija pasa u medijima, podaci govore suprotno

  1. Uzrok nastanka uličnih životinja je u ljudima koji ih nekontrolisano i nekažnjeno – napuštaju! Posle „tričavih“ deset godina u kojoj je svaka nova garnitura obećavala da će problem rešiti, do dana današnjeg uzrok nije ni dotaknut! Uverena sam da desetine pasa svaki dan budu izbačene na ulicu! Sa takvim ponašanjem rešenje ne može biti ni na pomolu jer ne postoji sistem ni u svetu koji bi se sa tako nečim izborio. Do sada nijedna garnitura nije pokazivala istinski interes da makar započne sa rešavanjem i svaka je olako prelazila preko masovne pojave izbacivanja životinja na ulice, što ne postoji ni u jednoj iole civilizovanoj zemlji. Kada se masovno ubijalo, na tome se zarađivalo, a problem se nije rešavao. Sve i da neko poželi da reši problem, postavlja se pitanje kako će to učiniti ako u evidenciji pasa ne postoji jasna distinkcija u statusu psa: vlasnički ili ulični? Dakle, još uvek smo veoma daleko od rešenja!
  2. Davati legitimitet ubijanju životinja pod izgovorom navodne ugroženosti ili pak pod bilo kojim drugim, jednako je neoprostivo kao i sam čin ubijanja. Ovom prilikom podsećam da ti isti „građani“ koju ubijaju pse, ubijaju i mačke! Ne želim da ulazim u rasprave koje nisu moja struka, ali je opštepoznato da većina ljudi ne može da ubije nikog, pa ni životinju, srećom! Dakle, reč je manjinskom i veoma specifičnom soju ljudi i neka ovde prisutni psiholozi iznesu stručna mišljenja. Ubijaju ne zato što su ugroženi već zato što imaju potrebu da ubiju, ali i slobodu jer ih niko ne kažnjava!
  3. Pas ne napada čoveka, to je još jedna godinama plasirana neistina u medijima na koju je neupućena većina nasela, ukoliko se to i desi, uzrok je opet u čoveku i njegovom lošem postupanju prema tom psu što je izazvalo kod njega poremećaj ponašanje! Svi mi koji se godinama bavimo psima na ulici znamo da se u par godina pojavi eventualno jedan takav, a opet i taj ne napada sve ljude nikada, već isključivo određeni profil osobe koja ga neizostavno asocira na čoveka koji ga je mučio! Dakle, sve ima svoje, ali niko do sada, ni nadležni, ni mediji, nisu bili zainteresovani da se ovom temom pozabave malo ozbiljnije. Na tu temu slušamo godinama baš gluposti i neistine!
  4. CNR je vrlo efikasna metoda, ali i najhumanija. Međutim, potrebno je da se primenjuje dosledno, da se poštuje teritorijalni princip i mora da bude propraćen agresivnom pozitivnom kampanjom u medijima. Umesto toga, imamo godinama nedoslednost, nepoštovanje teritorijalnosti i čak agresivnu i kontinuiranu hajku u medijima! Imamo... ništa! Ispada da u ovoj zemlji niko nije sposoban da bilo koju stvar koju su drugi smislili samo primeni?!
  5. Nije tačno da u drugim zemljama nema uličnih životinja: ima ih u svim zemljama u regionu, ali i u zemljama EU! Jedino ih stvarno nema kod Anglosaksonaca! Vrlo je simptomatično da baš te zemlje uvek uzimaju za primer: sledstveno sopstvenim interesima? Baš mi je žao što nismo Ameri ili Englezi, lično preferiram baš Mediteran sa svim njegovim odlikama!
  6. Ozlede – preko dve trećine nanesu vlasnički psi! Ako se broj pasa na ulici dovede u vezu sa brojem stanovnika ovog Grada i procentom ujeda koji otpada na ulične, dobijamo podatak da broj ozleda od uličnih pasa zanemarljiv i da su ti psi bezopasni! Ova metoda se koristi u svetu, nije moj izum. Štaviše podaci ukazuju da gradovi koji nemaju uopšte ulične životinje imaju veći procenat ujeda?! Koliko god ovo nekog šokiralo ovo je istina! Ona liči na avio prevoz jer, uprkos tome što je svaki pad aviona tragičan, i dalje spada u najsigurnije prevozno sredstvo! Ovome svemu potrebno je dodati da ovde ne postoji sistem provere ni okolnosti pod kojima je došlo do incidenta, ni identiteta psa, iz iskustva znam da se vlasnici pasa uvek izvlače na ulične, ali i da većina incidenata nastaju u samodbrani psa! Nažalost, kao ni u prethodnom stavu, niko nije bio dovoljno zainteresovan da svaki slučaj ispita. Prijave ujeda su sve do skoro išle kao alva.... U demokratskoj i civilizovanoj zemlji poštuju se norme po kojima niko nije kriv dok se krivica ne dokaže i svakom se priznaje pravo na samodobranu: zašto se to psu ne priznaje? Zašto je on unapred osuđen bez ikakve provere bilo čega i satanizovanim u svim medijima u ovoj zemlji?
  7. Prijave protiv pasa 90% su lažne! Ljudi koji ih ne vole ili koji ih se plaše podmeću psima sopstvenu mržnju, netrpeljivost i agresiju! Dakle, ovde se radi o netolerantnoj manjini koja ne želi da vidi psa u svom okruženju, ma kakav da je! Ja ne želim da ulazim u upljuvan lift, da gledam kako neko otresa nos, kako vrše veliku i malu nuždu (valjda su njive pobrkali sa parkovima), da se đubre baca kroz prozor i da imam utisak da živim nasred deponije i da da sam glumica u nekom nadrealističnom filmu, a ćutim i trpim... (osim ako ih baš uhvatim na delu): čije je trpljenje veće moje ili njihovo što samo vide dobrog psa koji nikog ne dira, a neće da ga gledaju?! Grad je građanska tolerancija koja ovde ne postoji i što su primitivniji skloniji su da prave red po sopstvenoj meri jer su isključivi?!!!!

 

Danica Drobac